Nisam ljubitelj korišćenja pozajmljenica, između ostalog jer smatram da smo jedan od leksički bogatijih naroda, a tim pre što znam koliko brzo zaboravljamo i činimo arhaizmima neke lepe reči, poput 'frtalj' ili 'dockan' (meni ovo stvarno jako lepo zvuči!), ali živeći u globalnom selu, svi smo dosta upućeni, pre svega, na engleske reči izraze.
Sećam se kad sam prvi put čula reč krindž (cringe) i mogu reći da sam upravo doživela ono što ona opisuje - blagu jezu od neprijatnosti jer je bila nekako izveštačeno izgovorena i za moj ukus neprikladna za temu o kojoj se govorilo. Onda je jednostavno počela da mi odzvanja u glavi s vremena na vreme, obično u situacijama kada bih prepoznala taj osećaj i ne znam koliko sam već puta nekog smestila u folder Cringe u svojoj moždanoj beležnici.
Ako ne znate o čemu pričam, sad kad sam je ovde fonetski transkriptovala (k-r-i-n-dž), pokušajte da je ne izgovorite i ne zavrtite u glavi u još mnogo ciklusa.
Inače, ovaj oset koji sam probala da opišem kao jezu izazvanu neprijatnošću, onaj osećaj kad nam je neprijatno 'u nečije ime' bilo zbog sramotne situacije koju je ta osoba uzrokovala ili zbog, prosto govoreći, nečijeg lošeg učinka, verovatno bolje znate kao čuveni 'transfer blama'. E sad, odmah moram da kažem da mi je krindž nekako mnogo draži i efektniji jer mi dozvoljava da u onim situacijama kad bih rekla da sam doživela transfer blama zbog nečijeg postupka, sad kažem kakav krindž i zapečatim tu temu. Transfer blama je dozvoljavao kakvu-takvu solidarnost sa subjektom koji je u nečemu podbacio izazvavši opštu neprijatnost. S druge strane, pojavom krindža, dobijamo mogućnost da izbegnemo saosećanje sa osobom čija je ta sramota zapravo i potpuno se ogradimo od njegovog postupka, ( a možda i lika i dela - što da ne jer 'on je tako krindž!').
Sve u svemu, krindž je izraz koji toliko verno opisuje promene u načinu funkcionisanja savremenog čoveka, pre svega milenijalaca i novijih generacija, koje nisu spremne da dele nečiju sramotu, već se jasno udaljuju od svega što im nije po volji, bez ikakvog pokušaja da se napravi kompromis i pokaže solidarnost i spremnost na praštanje.
I da se razumemo, ne mislim da je krindž nemilosrdno sečivo novog doba, već možda čak i jako korisno leksičko sredstvo kojim bismo mogli efikasno da u moru onih koji nastoje da nam nametnu svoj uticaj odvojimo izvrsne od nedovoljno dobrih (kojih itekako ima na pozicijama koje kroje sudbinu). Možda čak njime u nekoj bliskoj budućnosti pošaljemo u medijsku penziju sve one pojedince i grupe koji utiču na naše živote, a svakodnevno nam izazivaju mučninu svojom pojavom i postupcima.
Jer ako pogledate, mnogo se krindža tu nakupilo, i valjalo bi da se to za početak i nazove pravim imenom. Zasad mi se ovo sasvim dopada! A vama?
Нема коментара:
Постави коментар
Zahvaljujem na komentaru!