Cringe je masivan

Nisam ljubitelj korišćenja pozajmljenica, između ostalog jer smatram da smo jedan od leksički bogatijih naroda, a tim pre što znam koliko brzo zaboravljamo i činimo arhaizmima neke lepe reči, poput 'frtalj' ili 'dockan' (meni ovo stvarno jako lepo zvuči!), ali živeći u globalnom selu, svi smo dosta upućeni, pre svega, na engleske reči izraze. 

Sećam se kad sam prvi put čula reč krindž (cringe) i mogu reći da sam upravo doživela ono što ona opisuje - blagu jezu od neprijatnosti jer je bila nekako izveštačeno izgovorena i za moj ukus neprikladna za temu o kojoj se govorilo. Onda je jednostavno počela da mi odzvanja u glavi s vremena na vreme, obično u situacijama kada bih prepoznala taj osećaj i ne znam koliko sam već puta nekog smestila u folder Cringe u svojoj moždanoj beležnici. 

Otisak u beskrajnom oblaku

Odavno je poznato da razvoj industrije i u širem smislu i samog čovečanstva nije tako bezazlen i jednosmeran proces. Ono što je nekad bila potencijalna opasnost, sa radnim imenom 'efekat staklene bašte', sad je postala opipljiva ekološka pošast u kojoj ubiremo plodove svog delovanja. Ispostavilo se da priroda i globalni ekosistem nisu u stanju da podrže i isprate sve nuspojave ogromne proizvodnje koja korelira sa proždirućom potrošnjom na nedovoljno jasan način (po analogiji sa fenomenom kokoška i jaje, ne može se sigurno reći šta od ova dva uzrokuje koje), te da digestivni trakt ovog sve aktivnijeg organizma koji se sastoji od preko 7 milijardi molekula, izbacuje mnogo više štetnih produkata na koje nismo računali dok smo sebi spremali gozbu. Bez sumnje, najveći udeo u rezultanti ove štete ima naftna industrija i industrija uopšte, ali to je ipak ogledalo naših potreba i bilans našeg delovanja jer je izazvano i upravljano našim potrebama. 

Osloni se na mene sad ti

Od malih nogu nas uče koje su to najpoželjnije osobine i najveće vrline. Divimo se čojstvu i junaštvu, vernosti i odanosti, znamo da smo vaspitani da budemo dobri ljudi, da radimo pošteno i trudimo se da nikoga ne povredimo, a ako smo još i malo naprednija verzija danas modernog poslovnog čoveka, izrazito koristimo meke veštine u ophođenju i brizi za osećanja ljudi sa kojima smo u kontaktu.

Precenjena normalnost i život u kvadratićima

Nisam sigurna da li su se u populaciji (nemam bolju reč jer nikad nije bilo očiglednije koliko smo svi isti kada nas u strah satera jači neprijatelj) brže 'primile' maske ili izraz 'nova normalnost'. Ono što znam je da i jedno i drugo izazivaju skoro isti stepen neprijatnosti kod onih koji ih nose i pronose.

I jedno i drugo su oličenje naše spremnosti da prihvatimo bilo koji trend, pa nek je on i diktiran u ovom slučaju, da ih nosimo i koristimo iako nas žuljaju i čine da delujemo groteskno. 

E sad, ono što meni kudikamo teže pada jeste učestanost pominjanja te nove normalnosti.